Излагање на Првом округлом столу Српско-руског братства «Србија, Русија и рађање новог света» 10.11.2022.
Истраживање Вукадиновића, које показује да око 30 одсто испитаника подржава улазак Србије у ЕУ, такође показује да када је грађане питао да ли су за улазак у ЕУ по цену одрицања од Косова, проценат пада на 8 одсто! То значи да – када оне који су за ЕУ ставите у реалне политичке оквире, то пада на 8 одсто. То значи да је 92 одсто против, а то превазилази број Срба у Србији. А то значи да имамо значајан број оних који нису Срби, а који неће да идемо у ЕУ ако треба да се одрекнемо Косова и Метохије. Дакле, ствар је још гора по западне пропагаторе него што они мисле.
Друга теза је да Србија треба да се усклади са спољном политиком ЕУ. Можда би ми то и хтели, али, ми сви знамо да ЕУ нема спољну политику. Она спроводи америчку спољну политику. Која је то врста политике? То је глобалистичко-империјална. Трампова је суверенистичко-империјална, али на власти су сад ови које оличава Хилари Клинтон, Барак Обама и слични.
Нека нам неко одговори за који тачно српски интерес има места у усаглашавању са Хилари Клинтон. Само једну ствар нека ми неко наведе. Не!
То је пакет који морамо да прихватимо – ајмо санкције Руској Федерацији, дајте то Косово да добије столицу у УН…и ни случајно нема поштовања положаја РС у складу са Дејтоном. Да ли стварно мислите да би се они сагласили са тиме да не уђемо у НАТО? Ни говора! Да ли им се стварно свиђа уважавање СПЦ у српском друштву?
Ни говора! Мораш да се дистанцираш! Да ли заиста мисле да одустану од тога да нам у школе и обданишта убацују родну, идентитетску равноправност? Ни случајно – то је обавезно!
Кад нам траже да се ускладимо – то значи то!
Кад бисмо се ми стварно сагласили, овде би нам остао само идентитет дефинисан према томе у којој мултинационалној компанији радиш. То би ти био идентитет! Све друго би био неки број људи, који живи на некој територији.
Ово – што имамо сагласје око свих кључних националних и стратешких питања -то је реткост!
Српски народ заслужује медаљу. Јер, то није дошло одозго, из Европе, радом неког НВО сектора, него од некуда, радом неког броја људи и интимно окретање – замишљеност и запитаност грађана шта то значи. Та сагласност је огромна вредност и највећа политичка снага у Србији. Она на једној страни отвара могућности креативног размишљања – шта даље да радимо као народ, а на другој страни плаши све оне који би да скрену са пута око кога постоји једногласност. Да нема ових процената,питање је какви би потези били повлачени од различитих структура.
Даље, треба да говоримо и о критици недемократског система. То ради један део опозиције. Он критикује власт зато што је недемократска, а позива се на ЕУ и Запад. Наравно да је легитимно да се критикује власт, али ЕУ и САД знају проценте – ЦИА има још боље процене – и они знају да ово што се ради не може да се ради демократски! Како мислиш да се демократски одрекнеш Косова и Метохије или да уведеш санкције Руској Федерацији? Наши прозападњаци, који се окрећу ка западу и при том критикују Вучића да је недемократски, раде бесмислицу, јер Запад зна да овај пут не може да се пређе демократски. Наша опозиција није довољно промислила своју позицију и пита се што нема довољно подршке са Запада. А то је зато што их Запад гледа као корисног идиота.
Поводом демократичности, треба да погледамо колико процената је за НАТО, а колико имају простора у највећим медијима. Они су на нивоу од 50 одсто гостовања у студију, а онда на то треба додати цео информативни сектор који цео свет гледа кроз западне наочаре. Они су тешка мањина! Замислите да је обратно, да је 90 одсто грађана за НАТО – кад бисмо ми други добили један промил времена у медијском простору? Хоћу да кажем да ми врло поштујемо мањинска мишљења у нашем друштву и пружамо им врло широк приступ. Они су безуспешни зато што говоре бесмислице, а не зато што нису присутни у јавности или зато што постоји руска пропаганда.
И, заиста, руска мека моћ не може да се мери са овим што раде Америка и Велика Британија.
Док говоримо о долазећем свету, морамо да имамо свест да су се огромне промене већ догодиле! Управо зато, све будуће су и могуће.
Догодио се, пре свега, велики економски напредак Русије и Кине у односу на Америку. У том релативном односу – када поређате бројке – Америка пропада. То није никаква лаж. БДП Америке је 1999 био већи него Русије, Индије и Кине у збиру за 40 одсто. Ове године, упоређивањем привредних система по још тачнијој методи куповне моћи, Кина, Индија и Русија су дупло веће од Америке. Само двадесет година касније, економска промена се већ догодила и сви трендови су трендови још већег одмицања у односу на Америку. Запад пропада.
Неће пропасти у дану, него у пар деценија, али невероватном брзином у односу на позицију коју су имали.
Погледајте и промене у војном смислу. Сви гледамо шта је Русија урадила у погледу свог наоружања. Она сарађује са Индијом, и не само да купује, него имају и заједничке пројекте и производњу ракета у Индији, поред осталог. Тако да и Индија војно напредује.
Кина? Од 1999, када су им Американци погодили амбасаду у Београду и убили људе (“случајно, омакло им се, нису знали где је кинеска амбасада”) – Кина је повећала војни буџет 14 пута! Данас снага кинеске армије и 1999 је много већа разлика него руска војска 1999 и данас. Спектакуларно! Њихова морнарица је сада друга на свету и годишње флоти додају флоту величине укупне француске флоте.
Сваке године1 и уопште не мисле да ратују на свим океанима, него ту мало Јужнокинеско море, Тајван и тако тај део.
Знате како се (са Запада) говори да у међународним односима економска и војна снага одлучују ствари…слажемо се! И, кад се догоди промена у економској и војној снази, кажете да не сме да буде промена на међународном плану. Како то? Ка,,ко ове огромне промене да не доведу до огромних промена на међународном плану? То је потпуно немогуће!
Генијална су била руководства Русије и Кине када су створила Шангајску организацију за сарадњу почетком овог века и проширење на БРИКС. Реално, од украјинског мајдана је дошло до невиђеног узлета партнерства између Русије и Кине, што чини кичму нових односа у свету. То се сад институционализује.
Економске и војне промене су врло рано почеле да се институционализују у чврстим организацијама које имају огроман број тела по различитим питањима и имају састанке чешће него једном недељно током целе године. Развије се огромна структура која се бави целом лепезом питања. Ове промене су довеле до тога да једна Саудијска Арабија – кључни амерички ослонац у арапском свету – конкурише и за Шангајску организацију и за БРИКС.
Погледајте сарадњу са АСЕАН-ом.
Кина има највећу трговинску размену са АСЕАН-ом, па тек онда Америка и Европска унија.
Замислите капацитет тих држава, којом се брзином оне подижу кад могу да апсорбују тај обим сарадње. Тај цео нови простор – Појас и пут- је једна огромна међународна организација са 160 субјеката које то повезује уместо УН. И све одлуке су на бази консензуса. Зашто је то могуће? Зато што нема Америке и колективног Запада! Где је Запад, ту се одлуке доносе претњама, уценама, бомбардовањем и свиме другим што могу да спроведу.
За нас то значи да смо добили простор да имамо једногласност о којој смо већ рекли, а за друге – погледајте на пример амерички комшилук.
Мексико на америчкој граници није увео санкције, његов председник неће да се јави Бајдену на телефон, а нама неко каже да ми уведемо санкције. Никарагва – чисти комунисти. Јел то по вољи Америке? Па, није! А јел граде са Кинезима двоструко већи канал од Панамског? Граде! А Америка не може ништа. О Куби и Венецуели да не говорим.У Колумбији им левичар дошао на власт први пут у историји. У Бразилу се вратио Де Силва. У Аргентини социјалисти на власти. У Перуу исто социјалисти.
Јел то по вољи Америке која уређује ствари како она хоће? Не, ништа није. А како се десило? Тако што се нови свет већ појавио, он је већ на сцени и отвара и нама могућности на сто страна.
На крају, треба рећи нешто о такозваној агресији Русије на Украјину и бесправности издвајања територија Доњецка, Луганска, Запорожја и Херсона из састава Украјине. То је у складу са међународним правом!
Дакле: није непринципијелно рећи да Албанци на Косову немају права да се одцепе, а Руси у Украјини имају право да се одцепе. Шта им је заједничко? Само одлука.
Али, правно признате категорије имају само Руси у Украјини – и то имају све категорије. А које су то?
Малтретирање и притисак на националну заједницу мора бити велики – то вам је спаљивање људи, забрана језика итд. Под два, мора трајати дужи период, а осам година је трајало интензивно. Даље, мора бити део плана, а очигледно да је био план – они који су спалили људе никада нису одговарали, Украјина је доносила законе који су били директно дискриминаторски према Русима у Украјини. И четврта ствар је да централна власт – у овом случају кијевски режим – мора да показује да нормалним политичким средствима проблем не може да се реши. То је резолуција 2202 СБ УН из 2015. у коју су преточени Мински споразуми! По њој би све ове територије остале у саставу Украјине, не би се дирало у таериторијални интегритет Украјине, али би Украјина претходно морала да обезбеди Русима сва права која им припадају као националној заједници.
Међутим, Кијев се одлучио да не призна ни једно право Русима – дакле, спремао је етничко чишћење до краја! И то по цену да ризикује свој територијални интегритет!
Они су сами то изазвали.
Са стране Албанаца, 2008 нема ни једног од ових елемената. Те елементе, њих 4 које сам набројао, признаје међународно право за издвајање дела територије из једне суверене државе.
Међународно право штити територијални интегритет, али – не безусловно!
Албанци на Косову – нема никакве угрожености, тамо су били угрожени Срби, а не Албанци. Имали су парламент, владу, све извршне органе, цео образовни систем, медије и све могуће – односно немају ни један услов да би им се признало право на сецесију. Ни један!
Ово говорим правно (не кажем да ово треба да се претвори у политичке одлуке, дозвољавам да неко ко је на врху калкулише кад ће шта да ради, па каже “нећу да уведем санкције, али нешто ћу да урадим”- то је политика), али ми међу собом треба да знамо да није тачно да је издвајање из Украјине било противправно. И нема контрадикције када кажемо да Албанци немају права, а Руси у Украјини имају права.
Кажу- Руси прешли границу Украјине. Зашто? Зато што је све што је кијевски режим урадио- озбиљно угрожавање безбедности Руске Федерације. Не само ширење НАТО, него је Кијев рекао да хоће да Украјина поново постане нуклеарна сила. То је озбиљна претња. По члану 51. Повеље УН то уопште није противправни улазак руских јединица у Украјину.
Кад ће и шта ће дипломатски да се уради – то је једно. Али друго је да ми морамо да знамо да правно то није тако како се у нашим медијима, од наших званичника говори.
Да закључим, ми имамо сагласност да се прикључимо борби против америчког империјализма и унутрашњу сагласност око свих националних стратешких питања. Борби се треба прикључити, а сагласност чувати – то је најбољи политички ослонац за даљу перспективу!
Приредила: Диана Милошевић
