Годину за нама обележили су избори за нови парламент Србије. Земља са неспорно у народу доминантним осећањем братске љубави према Русији, добила је нову законодавну власт, пред којом су и национална питања уско везана за односе са Русијом. Од Косова и Метохије до економских перспектива – Русија је незаобилазна. Да ли ће гласови, као што је Александар Вулин који тражи да се ЕУ пут замени БРИКС-ом остати усамљени или ће се парламент усагласити са чињеницом да европске интеграције већинска Србија одавно не подржава? И, да ли ће поводом осталих политичких „Рубикона“ Скупштина Србије почети да одсликава братска осећања српског народа према Русији?
Своје кратке анализе, али и наде, поделили су са читаоцима „Братства“ политичари Ђорђе Комленски и Бранко Павловић, један који се до сада залагао за БРИКС говорећи за скупштинском говорницом, и други, који је то чинио у својим експертским наступима у јавности.
Ђорђе Комленски, народни посланик Покрета социјалиста
– Однос према Русији није однос политичких странака и покрета већ то више зависи од конкретних посланика. Зато ћемо то морати да видимо кад будемо ушли у Скупштину. Али, због великог броја оних који су антируски декларисани, мислим да овај сазив неће одражавати праву слику каква је у Србији.
Главна политичка питања, у којима ће се видети однос према Русији, ће се вртети око унутрашњих проблема, а то је пре свих питање Косова и Метохије. Александар је у праву да је БРИКС такође једна од тема. Колега Торбица и ја смо поднели иницијативу у претходном сазиву, али, на жалост, нисмо добили прилику ни да је образлажемо као допуну дневног реда. Можда чак ни однос Скупштине неће бити права слика онога што мислимо, јер се некада мора сачекати да оно што је важно сазри довољно да ми будемо у прилици да се томе приклонимо. Као подносилац иницијативе и човек који сматра да је пут ЕУ нешто у шта није требало ни улазити, сматрам да је БРИКС јако добро решење за Србију, али због сплета свих околности – спољнополитичких и економских – нисам сигуран да ће Скупштина бити у прилици да срцем одговори на ту иницијативу.
Шта заправо значи кад се каже проруски сентимент? Сви који су искључиво просрпски оријентисани, данас су од квази западњака оптуживани да су руски оријентисани. Срби добро памте и поштују оне који су им били пријатељи и никада их нису оставили на цедилу. То нема везе са тиме да ли наше поступање има велики или миноран значај. Једноставно, Срби нису дозвољавали себи да се приклањају другима да би заштитили своје интересе. Иако увођење санкција Русији не би ништа нашкодило Русији, Србија то не може да дозволи због себе! Љубав према руској књижевности и уметности је једна врста љубави, поштовање које два народа гаје међусобно се такође не сме заборавити, а веома је озбиљна ствар и то што су ово два православна народа који имају заједничке традиционалне вредности и корени нам потичу са истог извора.
Бранко Павловић, народни посланик покрета МИ – глас из народа
– Прво, преко 80-90 одсто становништва је против увођења санкција Руској Федерацији и то су делом проруски оријентисани грађани, а већина су просто просрпски оријентисани и рационално схватају да је позиција Русије у борби за сопствену слободу и интересе уједно одбрана на светском нивоу других који се боре за постојање међународног права, слободе и против имеријалистичког глобализма. Висок проценат сагласности са ставовима, које у међународној јавности заступа Руска Федерација је највећим делом резултат схватања да су нам интереси потпуно исти.
И у парламенту је приближно таква пропорција. Око 75 одсто парламента чине посланици, који су добили мандат тако што су грађани који су за њих гласали веровали да никада неће увести санкције Руској Федерацији и да ће се прикључити новонастајућем мултиполарном свету и светском тренду противљења империјалистичком глобализму. Наравно, остаје да се види да ли ће бити верни својим сопственим бирачима. Мислим да хоће, али морамо сачекати да видимо.
Друго, поводом алтернативе за ЕУ, МИ – глас из народа ће инсистирати на приступању ШОС-у и БРИКС-у. Ту сам мање оптимистичан него за санкције Русији, јер је СНС, а и СПС, колико разумемо, и даље на позицији да пут ка ЕУ нема алтернативу. Они у том делу следе прозападне интересе и прозападне идеологије. Став у погледу БРИКС се ублажава у владајућим круговима, али поводом ШОС нема ни речи!
Има много идеолошких питања која су пред парламентом, први тест је закон о родној идеологији, а наша групација ће бити уз оне који стоје чврсто на одбрани националних интереса.
Ако хоћемо да парламент буде на нивоу очекивања народа, потребно је да се не иде даље у ово што је урађено резолуцијама за осуду Русије. Ми имамо претерано велики број резолуција у којима смо потврдили да је улазак руске војске у Украјину агресија, а то не може више бити правно одрживи став након што је Меркелова изјавила да су (на Западу) изигравали Минске споразуме. Не верујем да ће се став кориговати. Али, да се не подлегне притисцима Запада и да се не повуку потези којима би штетили односима Руске Федерације и Србије, за то верујем да у парламенту можемо бити сагласни.
Диана Милошевић
