Духовно-моралне вредности су у темељу развоја руске државности. Питање формирања, очувања и промоције традиционалних духовно-моралних вредности, како на унутрашњеполитичком, тако и на спољнополитичком плану, данас је једно од најзначајнијих питања у Русији, подстакнуто системским разилажењем са вредностима неолибералног глобализма.
Из угла идејног садржаја, концепт „традиционалних вредности“ у ширем смислу бисмо могли одредити као скуп принципа и норми формираних деловањем историјских збивања и преведених у „исправни“ облик друштвеног понашања и интеракције при чему, како је писао Емануел Кант, „морал одређује вољу”.
Традиционалне вредности су и скуп истих принципа и норми јединствених за сваку државу и утврђених деловањем и других чинилаца – културе, религије, идеологије, политичког система итд., с тим што, како су показали Макс Вебер и други аутори, вредности могу утицати на «своје» чиниоце.
Другим речима, вредности једног народа могу утицати на његову историју, а историјска збивања јачају претходно формиране вредности.
Традиционалне вредности су данас разумеване као извесна матрица која комбинује људско достојанство, људска права и слободе, патриотизам, грађанска одговорност, служење отаџбини и одговорност за њену судбину, високе моралне идеале, снажну породицу, стваралачки рад, приоритет духовног над материјалним, хуманизам, милосрђе, правду, колективизам, узајамну помагоћ и поштовање, историјско памћење и генерацијски континуитет. То су елементи одређења традиционалних вредности које је могуће идентификовати у нацрту „Основа државне политике за очување и јачање традиционалних руских духовно-моралних вредности“ које је својим указом одобрио Владимир Путин почетком новембра ове године.
Историјски гледано, Русија је заштиту традиционалних вредности, укључујући и заштиту интереса и права православних хришћана широм света, сматрала средством за унапређење и заштиту својих интереса у међународним односима. Прво се Московско царство, након пада Византије, а затим и Руска империја позиционирала као главни бранилац традиционалних вредности хришћанства. Идеја о заштити словенских народа у Европи и православних хришћана у духу „братске помоћи“ оваплоћена је у конкретним историјским догађајима.
Вредности које се данас у Русији сматрају традиционалним, историјски су формиране у оквирима културне и политичке заједнице која уједињује мноштво народа различитих вероисповести. Породица је, уз самоуздржаност и родољубље, била један од друштвених темеља, баш као и светиња брака као заједнице мушкарца и жене, уз поштовање Бога, обављање верских обреда и уважавање старијих. Већина ових вредности је, у различитим епохама историјског развоја Русије, била доминантна у социјализацији младих. Током читаве руске историје, управо су духовно-моралне вредности биле главни камен темељац руске државе.
Председник Руске Федерације
Владимир Путин подвлачи потребу заштите и одржања традиционалних вредности широм света имајући у виду и конзервативне идеје земаља хришћанског Запада, идеолошки блиске руским традиционалним вредностима, које само што нису избрисане из друштвено-политичког дискурса будући да су препознате као супротне „прогресивној“ неолибералној агенди. То отвара могућности коришћења концепта традиционалних вредности као оруђа меке моћи у циљу успостављања конструктивне и обострано корисне сарадње са конзервативним, прагматичним политичким снагама на Западу које бране националне интересе и политички суверенитет својих земаља у борби против идеолошког и политичког глобализма и униполарног света. Уз то, промоција традиционалних вредности може да се покаже и као ефикасан механизам за сузбијање покушаја да се у дело спроведу идеје међународне изолације Русије.
Међународни притисак без преседана, којем је изложена Руска Федерација, као и идеологеме специјалне војне операције у Украјини, засноване на вредностима као што су служење отаџбини, патриотизам, узајамна помоћ, правда, актуелизовали су јавни дискурс око вредности које се односе на државни патриотизам. То захтева израду стратегије промовисања духовно-моралних вредности и оријентира у спољној политици, која ће допринети формирању новог, праведног светског поретка, заснованог на поштовању и уважавању интереса свих субјеката међународних односа.
Олег Г. Карпович је проректор Дипломатске академије при МСП Руске Федерације
Текст је објављен у часопису «Международная жизнь» 1.12.2022. под насловом «Мораль определяет волю?»
