Интерес српског народа и остатка човјечанства јесте да Русија побиједи зато што у специјалној операцији у Украјини брани међународно право, изјавио је предсједник Народне мреже Владан Глишић на округлом столу “Духовни и културни аспекти независности Србије” у Београду.
Глишић је оцијенио да ирационалност коју демонстрира политички Запад и у којој је спреман да “све дигне у ваздух само да не буду скинути са трона господара” јесте најбољи показатељ да Срби не треба на рационалан начин да тумаче понашање Запада, већ на духовни.
Он сматра да политички Запад не може да разумије да је “свечовјек” будућност човјечанства, а не “натчовјек”, те да ако не буде “свечовјека”, неће бити ни човјечанства.
Глишић је истакао да је русофил зато што воли свој народ, јер историја српског народа само у посљедњих 200 година има десетине примјера гдје су Срби опстали, захваљујући руском народу.
“Ја волим руски народ и хоћу да будем русофил, јер је интерес мог народа и остатка човечанства да победи у овом рату зато што она брани међународно право”, поручио је Глишић током скуп у организацији Српско-руског братства.
Предсједник Института за националну стратегију Драгослав Бокан истакао је да посебна врста српско-руских односа зачета још од сусрета и разговора младог принца Растка, каснијег Светог Саве, и непознатог руског монаха, који је покренуо “читаву српску историју у отаџбинском правцу”.
Бокан је указао да је ова “отаџбинска историја” створила и посебну врсту српског родољубља, хришћански и витешки начин постојања српског народа, те да истрајна блискост српске и руске историје почива на структуралној сличности и јединствених идеала.
“То није револуционарни и стриктно секуларни национализам настао након две велике европске револуције – 1789. и 1848. године. То је нешто само споља и појмовно слично, а потпуно различито од уско политичког, неопаганског схватања националног осећања и идентитета у западном свету. То су наше непремостиве разлике нашег родољубавног односа према отаџбини, наспрам оног шовинистичког, људождерског национализма који траје на Западу и самопрождире се”, рекао је Бокан.
Професор геополитике Срђан Перишић рекао је да се свијет данас налази на историјској прекретници.
“Мења се међународни поредак, али смо сведоци и вредносних промена које имају епохално значење – с једне стране евро-атлантски Запад, а са друге самоуспоставља се свет изван тог Запада”, рекао је Перишић.
На округлом столу говорили су и композитор Светислав Божић, предсједник Центра за геополитичка истраживања “Српски одговор” Мића Живојиновић и предсједник Друштва српско-руског пријатељства Ивана Жигон, која је рекла да је Србија могла бити независна и јака само онда када јој је Русија помагала, а то је било често.
Жигон је оцијенила да је Запад у посљедњих 30 година скинуо маску и показао право лице и истакла да је њен отац, угледни глумац Стево Жигон, још седамдесетих и осамседетих година прошлог вијека говорио да је “Европа побјеснила од вишевјековне пљачке”.
[СРНА]
