Генерални директор „Србијагаса” Душан Бајатовић рекао је данас да ће наша земља имати довољно гаса до краја грејне сезоне, по прихватљивим ценама за грађане и индустрију, а да Влада и „Србијагас” већ почињу припреме за грејање наредне сезоне.
„У суштини, имам две добре вести, једна је да нас Бог гледа, па су температуре високе. До сада, од почетка грејне сезоне, дневна потрошња се кретала између 10 и 13 милиона кубних метара. У овом тренутку, до 1. јануара можемо да имамо 11 милиона кубика из правца Турског тока, од којих је највећи део веома повољан од нафтне формуле коју су договорили председници Вучић и Путин, један део је на знатно нижем нивоу цена него на ТТФ, а од 1. јануара моћи ћемо да имамо 13 милиона кубика дневно“, рекао је Бајатовић за Тањуг.
Он је додао да тренутно имамо нешто више од 300 милиона кубика ускладиштених у магацину у Мађарској, са могућношћу пумпања до шест милиона метара дневно.
Када се све сабере, Србија је сигурно енергетски безбедна, а до краја грејне сезоне нећемо искористити ниједан кубик од Бантског Двора, где имамо 286 милиона кубика гаса“, рекао је Бајатовић.
Он је објаснио да ће очекивана дневна потрошња у јануару, ако буде заиста хладно, бити око 14 милиона кубних метара, са пиковима у којима ће бити потрошено и до 17 милиона кубика.
„Као што се види из претходне математике, Србија ни у једном тренутку неће бити угрожена по гасу, ни по укупним количинама, ни по вршној потрошњи, а на крају сезоне имаћемо пун Банатски Двор. “, нагласио је директор „Србијагаса”.
Он је додао да се од наведених количина три милиона кубних метара гаса дневно користи за производњу електричне енергије у термоелектранама, што омогућава смањење увоза струје.
„Производња електричне енергије из гаса је на максимуму. Панонске термоелектране дневно троше око 1,6 милиона кубних метара, ТЕ-ТО Панчево, која такође ради пуним капацитетом, троши око 900.000 кубика и Зрењанин, која је такође активирана, троши око 500.000 кубика дневно, што значи да ми практично потроши око три милиона кубних метара само за производњу електричне енергије. Овим значајно помажемо колегама из Електропирвреде Србије и зато је у последње време значајно смањен увоз струје, јер ти објекти производе негде око 500 мегават-часова струје“, истакао је Бајатовић.
Он је подсетио да ће гас поскупети од Нове године и најавио још поскупљења у 2023. години, али је нагласио да то неће бити велико.
„Од 1. јануара поскупљење ће бити 11 одсто. У току године ће сигурно бити још неких поскупљења, али не великих, то могу да гарантујем. То је последица аранжмана са ММФ-ом“, објаснио је Бајатовић.
Он је додао да очекује стабилизацију цена гаса на европском тржишту следеће године на нивоу од 1.100 до 1.200 евра за 1.000 кубних метара, али да се очекује криза снабдевања.
„Морам да вам кажем да сви озбиљни аналитичари који раде за Европску комисију, за америчку администрацију, аналитичари Блумберга и наши контакти у Гаспрому кажу да је ове године проблем била производња струје, а да ће следеће године проблем бити гас. У том смислу, већ смо предузели одговарајуће кораке да видимо са којим количинама гаса ћемо располагати“, рекао је директор „Србијагаса“.
Он је навео да су капацитети које ћемо моћи да користимо у Мађарској већ враћени, као и транспортни, како би се Србија што боље припремила за наредну гасну годину.
Бајатовић је рекао да претпоставља да ће ЕПС до следеће зимске сезоне значајно повећати могућности производње електричне енергије, као и да ће хидролошка ситуација бити знатно боља.
Уз све мере које предузимамо са Владом Србије и Кабинетом председника, већ радимо на припремама за наредну грејну сезону, рекао је он.
„Износ новца који припремамо у буџету заједно са ММФ-ом, са којим морамо да одржавамо аранжман да бисмо имали одговарајући ниво страних инвестиција, је негде око 800 милиона евра, што гарантује да ће уз помоћ Владе Србије и оних средстава којима ће ‘Србијагас’ моћи сам да нађе кредите код банака, уз нешто већу наплату и уз минимално повећање цена, моћи ћемо да кажемо крајем године да смо су на зеленој страни. У смислу да смо испоручили све количине гаса које су нам потребне за 2023. и почетак 2024. године, а да нисмо потрошили више новца него што је планирано буџетом Владе Србије и аранжманом договореним са ММФ-ом и Светском банком“, рекао је он. наглашено.је Бајатовић.
Он је најавио да ће пројекат гасне интерконекције са Бугарском наредних дана бити пребачен из Министарства рударства и енергетике у надлежност „Србијагаса” и да ће радови бити убрзани, тако да ће гасовод бити у функцији до октобра следеће године.
„Што нам омогућава да купујемо гас са ЛНГ терминала у Ревитуси (Ревитхоуса) у Грчкој или, ако буде завршен, такође у Александруполису. У овом тренутку имамо и могућност да купимо ЛНГ из Ревитоузеа од неких америчких компанија, попут „Колмара“ или неких катарских компанија, да га транспортујемо преко грчко-бугарске везе, па и кроз овај Турски ток краткорочним капацитетима, од Бугарске Србији, што представља додатну сигурност“, навео је Бајатовић.
Он је оценио да сада није тешко купити брод на течни гас, јер су сви терминали за пријем тих танкера у Европи “закрчени”, јер је Европа напунила складишта која се, због високих температура, полако празне.
Директор “Србијагаса” је напоменуо да је ЕУ обезбедила енергетску сигурност у гасу ове грејне сезоне на рачун сопствене индустрије.
„Ми у Србији треба да радимо супротно. Сигурно нећемо остати без гаса за нашу индустрију, а становништво и установе као што су вртићи, болнице, школе сигурно неће бити дефицитарне. Ова сезона је практично решена, што се гаса тиче. Управо сада предузимамо кораке да решимо проблем грејне сезоне 2023/2024. И у том смислу Србија ће сигурно бити добро снабдевена, цена гаса ће одговарати да привреда настави да ради, да дођу нови домаћи и страни инвеститори, а да притом, са најобичнијом платом, да не кажем најниже, сваки наш грађанин може да плати енергију“, нагласио је Бајатовић.
Он је оценио да у Италији 30 одсто грађана не може да плати рачуне за струју и гас, у Великој Британији је то око 43 одсто, а у Немачкој око 20 одсто грађана нема довољно новца за високе цене енергената.
„Политика коју води Влада заједно са енергетским компанијама је да са најобичнијом, па чак и најнижом платом, сваки грађанин може себи да обезбеди довољно енергије да му буде топло, да може да кува ручак, има светло и гледа телевизију. ”, рекао је Бајатовић.
