Колико су јаки притисци на Србију да уведе санкције Русији?
Ти притисци су константни, а тичу се пре свега тога да би Србија требало да усклади своју спољну политику с политиком ЕУ. И у том смислу стално указују да је битно да се тај процена наше усаглашености, а тренутно је око 45 одсто, повећа. Проблем је што је тај проценат нижи него што је био управо због рата у Украјини и санкција које се доносе против Русије, чему се Србија није придруживала. Али, имате и читав низ политичких оцена о земљама које су за нас важне и стратешки партнери, као што су Кина и Иран, који су на нашој страни када је у питању Косово у УН. Наш принципијелан став остаје исти какав је утврђен одмах по избијању рата у Украјини на седници Савета за националну безбедност – ми сматрамо погрешним кршење територијалног интегритета Украјине, али ће питање придруживања санкцијама Русији као и било којој другој држави зависити од наших националних и државних интереса.
Да ли је тачно да је руски амбасадор тражио од вас да Србија не учествује на неким међународним скуповима који се одржавају без присуства Руске Федерације?
То није у потпуности тачно. Прво Русија не може да одређује Србији на којим ћемо скуповима учествовати. Не само Русија него било која друга држава. Овде није реч о томе, него о неким новим форматима који би се појавили, а који би били против Русије.
Наводно су у питању Самит за демократију и Савет европске политичке заједнице.
Не односи се на те. Имате различите иницијативе на међународном плану које нису део међународних форума, међународних организација, него неких нових иницијатива.
Дакле, ипак је постојала нека врста захтева. Како сте ви реаговали?
Ми саслушамо свакога, али ми аутономно доносимо одлуке о свему. Овде је реч о новим форматима и новим антируским међународним савезима који би се правили.
Да ли се слажете са оценом да је рат у Украјини нека врста новог светског рата?
Он јесте светски рат по свим својим особинама јер се последице тога тичу целог света иако се оружане борбе воде само на једном месту. Практично цео свет се усмерава да буде на једној или другој страни. Постоје иницијативе да се у УН направи група пријатеља ових или група пријатеља оних. Ми избегавамо да учествујемо у томе јер, кад сте у групи тако дефинисаној, онда сте за ове друге непријатељ. И то је суштина неког нашег приступа.
Околности да се остане доследан у томе ставу су, чини се, све теже.
Јесу, али нам ни западне земље не помажу пуно, већ додатно компликују то питање заоштравањем питања Косова, односно наметањем да се у исто време када се прича о Украјини прича и о чланству Косова у СЕ. Одмах видите да постоје двоструки стандарди. Питање територијалног интегритета се не разматра принципијелно. Србија се тера да уведе санкције Русији и осуди Кину, а да изгуби борбу за свој територијални интегритет. Зато је наша позиција веома компликована. Наш критеријум је интерес Србије. Западне земље нису уопште показале разумевање за територијални интегритет Србије иако су сада поново активирале причу о важности принципа територијалног интегритета. То нама никако не помаже нити нас подстиче да се опредељујемо када је реч о санкцијама Русији.
Али није нам наруку ишао ни став Русије, која се често позива на случај Косова када говори о праву на отцепљење појединих делова Украјине.
Ни један, ни други став нама не иду у прилог зато што тиме у ствари показује како се принципи могу тумачити на различите начине. Ми га тумачимо само на један начин – очување територијалног интегритета. И зато морамо да водимо балансирану политику.
Како бисмо ми могли да тумачимо признање Ангеле Меркел, бивше немачке канцеларке, које је касније потврдио и некадашњи председник Француске Франсоа Оланд, да су Мински споразуми били само куповина времена за наоружавање Украјине и да није искрено било према Русији?
То нас тера на размишљање да ли су споразуми који су потписивани, на које је приморавана Србија, послужили за једну такву припрему за Косово. То само говори о моралности и непринципијелности међународне заједнице. И зато ми не пристајемо и не дозвољавамо да нам било ко држи лекције све док нарушава наш територијални интегритет.
[ПОЛИТИКА]
