Поводом 25. годишњице НАТО агресије, Русија је имала низ јасних, храбрих и одлучних гестова – од два покушаја заказивања Савета Безбедности УН до апела парламентима света, преко бројних изјава највиших руских руководилаца, до Путиновог „Срби су вековима најпоузданији савезници Русије. Ми то знамо, памтимо и ценимо.» Русија је најјача војно’политичка сила савременог света. Са нашим саговорницима тражимо готово очигледан одговор на питање: «Треба ли храбрије да се идентификујемо са тиме да нам је Русија савезник?“
ЈОВАН ЈАЊИЋ: РУСИЈА ЈЕ НАШ САВЕЗНИК И ЗАШТИТНИК, КОЈИ НАМ У СВЕМУ МОЖЕ ПОМОЋИ И ТО ТРЕБА ОТВОРЕНО ДА КАЖЕМО
Др Јован Јањић, културолог, потпредседник Народне скупштине, народни посланик «Ми – глас из народа»
Један од наших највећих проблема је што не кажемо отворено ко нам је највернији савезник и заштитник српских националних и државних интереса. То је Русија. То мора отворено да се каже. То мора да буде и у свести оних који нападају наш народ и који покушавају да своје интересе остваре на штету наших интереса.
У свим тешким историјским приликама, Русија је била уз Србију и наш народ. Да није било Русије, ко зна да ли би било Србије. У време Турака, од кога смо могли да тражимо помоћ и посредовање, него од Русије…
Није само реч о прошлости. Русија је и данас наш савезник и заштитник. Када нам са Запада постављају услове да морамо да се огрешимо о Русију, а те услове постављају управо они који раде против нашег интереса, ми ни на који начин не смемо то да прихватимо. Морамо одлучно одбити. Ми не смемо ни на који начин да се огрешимо о Русију, јер бисмо на тај начин наштетили себи.
Русија у свему може да буде наш савезник. Ми смо истог духовног корена. Русија као једна од најмоћнијих земаља света може да буде наш заштитник у међународним односима и организацијама. Друго, она привредно, културно и на сваки други начин може да помогне Србији, уколико то Србија жели. И, уколико је Србија храбра да отворено каже да ће своју судбину везати за онога који је њен истински пријатељ, а то је Русија.
Данас када се урушава међународни поредак, а УН се своде на организацију која је под утицајем једног центра моћи која не поштује сопствене резолуције, јасно је да и тој организацији пролази време. Она више није оно што треба да буде. Исти случај је са Саветом Европе. Уместо промовисања људских права, демократије и владавине права, изродили су се у своју супротност, што видимо из односа према Србији. ЕУ је пуки извршилац Америке и Енглеске у Европи. БРИКС и ШОС су организације у које жели да уђе већ сад две трећине човечанства јер се тамо негује равноправност у односима. Ту је место Србији и свакој држави која држи до себе и жели да истраје на очувању својих националних интереса.
ЗОРАН АВРАМОВИЋ: ИМАМО ВЕКОВНИ ОДНОС УЗАЈАМНОГ ПОМАГАЊА, СПОМЕНИК ЦАРУ НИКОЛАЈУ ЈЕ СИМБОЛ
Проф. др Зоран Аврамовић, социолог, председник Културно-просветне заједнице Србије
Идентификацију разумем као солидарност, као помоћ, као солидарност у одбијању напада, солидарност у одбрани вредности. Кад је реч о Србима и Русима – то је историјска ствар. Ми имамо вековни однос узајамног помагања. Са Русима у том погледу имамо најјачу везу у односу на друге народе, а и Пашић је то лепо начелно рекао: ми смо мали чамац и треба га привезати за неки велики брод. А то су Руси. То је мој поглед на ово питање.
А како се испољава идентификација, односно солидарност – то је било у зависности од тренутка – некад је била већа, некад мања, али увек постоји континуитет.
Цар Николај је страдао због Срба у Првом светском рату. И добро је да су му Срби подигли споменик. То је знак. То је симбол, а симболизација је јако битна ствар.
Историја је храпава и не треба ићи у крајности. А што се тиче савремених догађаја, јасно је ко може да помогне Србији, у последњих тридесет година – а то је само Русија. Она је ослонац који се „види из авиона“. Православне везе, књижевне, културне, па и војне – то је то што нас везује за Русе. А Запад је увек био непријатељски, само – некад више, а некад мање. То треба издржати!
СЛОБОДАН ДИМИТРИЈЕВИЋ: КАСНИМО – ТРЕБА ХРАБРО УЋИ У БРИКС, ВОЈНИ САВЕЗ И БРАТСКЕ ОДНОСЕ
Слободан Димитријевић, председник Српско-руског покрета
Не само да треба, него смо опасно закаснили. Не сви ми, већ државно руководство. Одавно смо то морали да урадимо јер је деценијама уназад јасно да ЕУ и САД немају ни трунку пријатељског односа према нама. Ми смо жртве. Они су предатори који желе да униште српски народ и државу.
Једини ослонац који смо имали увек када је то било могуће је био ослонац на Русију – четири пута смо правили државу захваљујући њима.
Позив да приступимо БРИКС-у се овде озбиљно ни не приказује, а тај позив да се са БРИКС увежемо чвршће, не да не треба потцењивати, него се за то треба ухватити као за сламку спаса
Руско руководство и њихов лидер Владимир Путин, који је светски лидер број један, уз пуно поштовање према кинеском председнику, спроводе прекомпоновање политичких, економских и војних односа у свету и веома су благонаклони према нашем народу и нашој држави. Па и према руководству, за које нисам сасвим сигуран да апсолутно заслужује такав позитиван однос. Када кажем да не заслужује, кажем управо зато што се озбиљно касни са заузетим ставом да осим Русије немамо искреног пријатеља у свету.
Можемо да се ослонимо на саме себе и да будемо Богу захвални што имамо њих, који су били спремни да помогну увек када су могли, а сада могу, јер је Русија јака. Она је предводник другачијег света. Уз Кину, она је најдоминантнија земља тог света. Економски је најбогатија и једина самоодржива. Зато апсолутно нема шта да се чека, него морамо да улетимо оберучке у њихов загљај. А они су нам много пута показали да смо добро дошли и да они рачунају на нас.
Дајемо и подршку јер од глупости која се зове увођење санкција овде не сме да буде ни говора ни помена. Али треба ући храбрије и у неке друге ствари као што су БРИКС, војни савез и отворено приказивање братства између српског и руског народа.
Диана Милошевић
