Терористичке акције у сфери информација имају сличну намјену и исту опасност као и обичне физичке терористичке акције. Суштина тероризма је уништавање и одузимање – рушење мостова, зграда, жељезничких пруга и одузимање живота, здравља и могућности.
Тероризам у информационој сфери пак руши слику у глави и одузима право на властито мишљење и самостално одлучивање. Терористи у медијима раде индиректно посредством прећуткивања – као да нешто не постоји или као да се нешто никад није десило. И такав начин приказивања информације пружа заиста глобалне могућности манипулације.
Злочини
Да погледамо шта пишу сарајевски медији о Русији, Украјини и специјалној војној операцији? Пишу апсолутно поларне ствари у црно-бијелим бојама као у Холивуду у хладноратовско доба. Као да је један “јунак”, док је други “тамни господар”. Једни су агресори, други храбри заштитници. Али, чак и у чувеном Дизнијевом цртаћу преварена љепотица на крају поручује – “Није он чудовиште, Хастоне, али ти јеси”.
Нећемо пуно причати, нити демантовати очигледне лажи. Бесмислено је. Али, хоћемо да разоткријемо терористичке методе, те да подсјетимо на чињенице које овдје нису довољно познате. Русију оптужују због ратних злочина у Украјини, чијим симболом су прогласили наводна масовна убиства цивила у украјинском селу Буча. Медији при томе цитирају поједине политичаре, пребројавају жртве и једногласно изјављују да је Русија извршила масовно стрељање људи у том граду. Пронашли су чак и сателитски снимак једне приватне америчке компаније гдје се виде лешеви на улицама.
Сада се сви догађаји прате онлајн на друштвеним мрежама. Сви имају мобилне телефоне. Када је руска војска боравила у Бучи – дијелила је хуманитарну помоћ, али није искључивала, нити блокирала локалну мобилну мрежу. Све је радило добро. И нико није ни споменуо да се тада било шта лоше десило, поготово поменути злочин. А лако се то може провјерити преко локалног мобилног оператера.
Нико о том није писао! Након одласка руских јединица из града градоначелник Анатолиј Федорук је наступио на ТВ и том приликом није споменуо ниједан злочин у Бучи. Афера, односно масакр, исконструисана је након доласка украјинске војске и довођења страних новинара. Закључке можете да изведете сами.
Докази
Људи у већини случајева нису стрељани, него су убијени артиљеријом. На лешевима се виде остаци челичних гелера. И тако се писало у британском “Гардијану”. Интересантно, али још нико није видио листе погинулих. Постоје разна свједочанства која демантују наводе украјинске стране, али и појединих западних медија.
Неки од убијених људи потичу из села која су била гађана од стране украјинске артиљерије. Заборавља се и на свједочанство француског новинара Адријана Бокеа који је истакао како је видио како украјински војници у Бучу довозе неке лешеве у камионима и истоварају у самом граду.
А шта је са сателитским снимцима? Само двије ситнице. Прво, ова приватна америчка компанија јесте подизвођач Пентагона. Друго, према званичном редослиједу окретања сателита око Земље они нису били изнад Буче у најављеном датуму средином марта када је тамо боравила руска војска, па нису могли ни да снимају. А снимали су управо одмах након уласка у град украјинских јединица.
Колико се писало о масовном гранатирању цивила од стране руске војске? Колико се писало нељудском чину варварског уништавања градова? Вријеме је прошло и појавила су се свједочанства о стварној ситуацији на терену. И опет, западни медији о том не пишу.
Нико не пише ни о свједочанствима из којих се може видјети да је украјинска војска спречавала људе да напусте своје станове, те да се склоне на сигурно, али и да су те исте стамбене зграде, школе и породилишта служили за распоређивање војних снага и борбене технике, што је тежак хуманитарни прекршај. Али, кривац је већ означен.
Споразум о житу
Пуно се прича и о престанку такозваног житног споразума од 22. јула 2022. године као да је Русија проузроковала свјетску глад и одбија да нахрани украјинским житом сиромашне земље. Међутим, и ту је све обрнуто постављено. Намјерно. У Украјини се производи између два и три одсто свјетске производње пшенице, ражи и кукуруза, док је за извоз реално спремно мање од 0,5 одсто. Да ли је то довољно за спас од глади?
Од 32,8 милиона тона украјинских прехрамбених производа извезених у оквиру црноморских споразума више од 70 отишло отишло је у богате западне земље и Азију, а само три одсто у сиромашне земље. Узгред речено, већином то није пшеница, него кукуруз за исхрану стоке. Али и ова мала количина украјинског жита није донијела ништа добро европским земљама, него је само направила конкуренцију за локалне европске фармере, па је стога један број земаља Европске уније увео забрану на увоз ових производа.
Ако овоме додамо да скоро 17 милиона хектара плодних пашњака нису више украјински, него су у власништву западних пољопривредних корпорација Каргил, Дупонт и Монсанто, који јесу главни добитници у оквиру овог житног споразума, онда све постаје много јасније.
Игре глади
Нико од сарајевских медија није објавио ни да црноморски споразуми нису билатерални, него трилатерални – Русија, Украјина и УН и да се не ради само о извозу украјинске хране, него и обавезама да се омогући извоз руских прехрамбених производа. То никада није заживјело, што је заједно с кршењем овог споразума био главни и прави разлог за сторнирање овог пакета.
Управо руски дио споразума је био усмјерен борби против глади.
Русија је званично поклонила најсиромашнијим земљама свијета 262 хиљаде тона ђубрива, али захваљујући блокади Европске уније за читаву годину само је 20 хиљада тона стигло у Малави и 34 хиљаде у Кенију. Остало је блокирано у европским лукама. Русија је самостално и ван ових споразума извезла 60 милиона тона пшенице на свјетска тржишта. Па ко се онда бори против глади и на какав начин?
Почетком јуна ове године Украјинци су уништили дио амонијаковода Толијати-Одеса у Харјковској области што је постало кључна пријетња за глобалну прехрамбену безбједност, као и за Црноморски споразум потписан у Истанбулу. Сваке године преко амонијаковода се пумпа два милиона тона руског амонијака за производњу ђубрива, које би могло обезбиједити узгајање хране за 45 милиона људи.
На такав начин управо су кијевске власти извршиле директан удар на заједничке напоре у борби против глади и спријечиле помоћ сиромашним земљама Азије, Африке те Латинске Америке, што је такође удар против хуманитарних иницијатива Генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша.
Будућност
Најпопуларније теме информационог тероризма тичу се темељних тема опстанка сваког човјека – физичка безбједност и храна. Тако је упечатљивије. Када говоримо о храни, говоримо о сигурној будућности која није могућа ни без дјеце. Зато су поједини медији исконструисали причу да Русија, наводно, киднапује украјинску дјецу те их не враћа родитељима. Причају чак о геноциду и покушајима брисања код дјеце националне свијести. Свашта причају, али без конкретизације.
Шта, међутим, говоре чињенице. У Украјини је у току страшна трагедија и народ одлази из земље. Али, колико и гдје? Према званичним подацима Уједињених нација укупан одлазак становништва износи око осам милиона од којих је, да се изненадите – највише отишло у Русију – око три милиона људи. Да ли је могуће да становништво добровољно бјежи ка агресору? Можда се онда не ради о агресији?
Према подацима Граничне службе Русије само од фебруара 2022. до маја ове године у земљу је ушло више од 3,5 милиона украјинских држављана и то не рачунајући људе Доњецке и Луганске Народне Републике који су били примљени у руско држављанство. Заједно са њима број избјеглица из Украјине приближава се цифри од шест милиона. Али, о томе се не пише и не говори. Зашто?
Осим тога, Русија предузима хуманитарне напоре да би спасила дјецу која живе у ратним подручјима. И наставићемо с тим. Од почетка операције укупно је евакуисано и на безбједно смјештено око 700 хиљада дјеце, збринуто је у одмориштима и нахрањено. Али збринуто је заједно са својим породицама! Са људима који су њихови рођаци или родитељи. Због тога веома чудно звуче оптужбе о киднаповању дјеце.
Присјетимо се само ситуације у БиХ, током ратних година. Бошњаци одлазе из Сарајева за Црну Гору, Нови Пазар или Сјеницу, Срби из Бањалуке за Београд или Крагујевац, док Хрвати из Мостара за Сплит или Загреб, код својих рођака. Зар је то киднаповање или геноцид? Ништа друго него спасавање и брига.
С друге стране, ти исти медији прећуткују приче о украјинској дјеци која су одвезена за европске земље гдје се им губи сваки траг. Ћуте и о сексуалном експлоатисању украјинских малољетника у централној Европи.
Наоружање
Да пређемо мало на геополитику и пропагандну логику западних медија. Посебан акценат се ставља на наводну кривицу Русије због напуштања Уговора о конвенционалним оружаним снагама у Европи. Приказује се како наводно “агресивна Русија одбија да поштује темељан Уговор за безбједност у Европи”. Међутим, и ту је истина другачија.
Већ дуже вријеме НАТО-у се придружују нове чланице без њиховог потписивања споменутог Уговора или без њиховог преласка из “источне” групе држава чланица Уговора у “западну”. Распоређивање конвенционалног наоружања “старих” чланица НАТО-а на територије својих “нових” чланица, проузроковало је заобилажење или прекорачење “групних” ограничења на количину наоружања. Фактички читав Уговор био је директно прекршен од стране обје војне алијансе.
Чињеница је да државе чланице овог Уговора, које су чланице НАТО-а, нису испуњавале своје политичке обавезе прихваћене у Истанбулу 19. новембра 1999. о убрзаној ратификацији Споразума о прилагођавању Уговору, као и о смањењу нивоа предвиђених овим споразумом.
Посљедњих година, критична маса изазова и пријетњи направљених активностима НАТО-а је прешла све границе. Алијанса је наставила да повећава своје војно присуство у близини руских граница, нагло је појачала активност ваздушних и поморских снага у непосредној близини наше територије, као и интензивитет ваздушног извиђања у водама Балтичког и Црног мора. У таквим условима напуштање Уговора од стране Русије била је пука формалност. И то је једина истина.
Слобода
Дакле – да заокружимо. Тероризам у информационој сфери обухвата све стране људског живота да би комплетно изопачио животну слику сваког човјека. Западна традиција је добро позната – на ријечима промовише слободу говора, док дјелима то демантује. Свако ко није сагласан с њиховим ставовима проглашава се издајником.
Према недавном интервјуу чувеног економисте Џефрија Сакса, не постоји простора за алтернативни став ни у једном водећем америчком листу. Они спроводе утврђену глобалну линију информационог тероризма.
Морамо да се супротставимо томе. Током своје дугогодишње историје Руси су стекли веома прецизну интелектуалну традицију здраве сумње у све шта се намеће од нечије стране као коначна истина. Ово искуство смо платили револуцијом и грађанским ратом у земљи, Другим свјетским ратом и распадом Совјетског Савеза. Научили смо историју.
Главна поука коју смо извукли из историје јесте да је потребно користити све изворе информација, те успоређивати различите тачке гледишта, да не би били изманипулисани. То је једини пут ка самосталности и безбједности у модерном свијету.
