Председник Републике Српске одлично разуме да не мора да подноси рачуне САД, да жели да води самосталну политику, као и да му је брига за српски народ најважнија, сматра Јелена Гускова
Веома је важно да се појавила иницијатива председника Републике Српске Милорада Додика да БиХ треба да поднесе захтев за чланство у БРИКС-у, јер је Запад годинама чинио све како би пред Балканом, пре свега балканским и словенским земљама био један пут, а то је чланство у НАТО и ЕУ, и како да се окрену леђа Русији, изјавила је члан Руске академије наука (РАН) и главни сарадник сектора РАН-а за питања савремене историје земаља Централне и Југоисточне Европе Јелена Гускова за РТ Балкан.
“Запад је толико снаге уложио како би Балкан окренуо леђа Русији. Годинама западне земље чине све како би пред тим земљама био само један пут, а то је ЕУ са НАТО-ом. Толико су у то уложили снаге, укључујући и бомбе, а циљ је био да покоре Србе, да их понизе и ‘савију леђа’. Али нису успели то да остваре. Оно што је данас важно на Балкану јесте да видимо политичаре који имају перспективу својих ставова и чини ми се да је Милорад Додик у Републици Српској управо такав политичар”, казала је Гускова.
Како је навела, Додик је тај који може да одреди у каквим међународним организацијама, економским везама, или каква перспектива одговара народу Републике Српске.
“Погледајте дешавања у Европи, у Немачкој, Великој Британији и Француској, где политичари не размишљају о свом народу, остављају га без грејања, електричне енергије. Најважније им је оно што кажу САД. Додик одлично разуме да не мора да подноси рачуне САД и да мора да размишља о томе како живи српски народ, ког су уништавали 90-их година и како тај народ да буде самосталан”, указала је инострани члан Академије наука и уметности Републике Српске.
Према њеним речима, председник Републике Српске жели да води самосталну унутрашњу политику, а када Русија победи, а то ће се ускоро десити, ЕУ ће се распасти, НАТО остати без задатака, док ће Америка бити заокупљена како да “преживи”.
“Оно што је Додик рекао даје пример и другим земљама и народима, да размисле да ли пред њима стоји један пут, ЕУ, или постоје још неки путеви. Мислим да је то веома важна изјава и да Додику треба помоћи и учинити све како би те земље оствариле своје алтернативне могућности”, поручила је.
Шмит није потребан Републици Српској
Одговарајући на питање да ли Русија и Кина могу у Савету безбедности УН да инсистирају да се укине функција високог представника у БиХ Кристијана Шмита, Гускова је казала да Русија одавно заузима такав став и сматра да високи представник, већ 20 година, није потребан, поготово да народу БиХ говори како да живе и какву политику да воде.
“Русија заузима чврст став о овом питању у Савету безбедности. Само треба тако да настави и да уради све да високи представник у БиХ Кристијан Шмит не буде именован на ту позицију. Сматрам да је то данас шанса Милорада Додика да се супротстави његовом присуству и његовом именовању”, истакла је.
Према њеним речима, процес је веома интересантан и Русија би требало да обрати више пажње на тај процес.
Против Милорада Додика покренут је кривични поступак због “неизвршавања указа високог представника”, упркос чињеници да К. Шмит нема мандат СБ УН. Генерални секретар УН такође избегава да одговори, јер не може да покаже одлуку СБ да именује Шмита. Могу ли Русија и Кина у Савету безбедности УН да инсистирају да се та дужност укине?
У Москви је 30. августа организован округли сто посвећен 28. годишњици војне агресије НАТО-а на Републику Српску.
На скупу су говорили и директор Института за славистику Руске академије наука Константин Владимирович Никифоров, директор Фондације за проучавање проблема демократије Максим Григоријев, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов и други.
Учесницима скупа обратио се и Љубинко Ђурковић, посланик Скупштине Србије и учесник битке на Кошарама.
