Главни акценти са округлог стола Српско-руског братства:
Заједнички закључак: Стварање новог, мултилатералног свјетског поретка је незаустављив процес и Србији је мјесто у евроазијским интеграцијама, а не у интеграцијама колективног запада које онемогућавају слободан развој држава
Ивица Стојановић: Србија је послије петооктобарских промјена 2000. године прихватила неолиберални концепт развоја, којем је крајњи циљ дужничко ропство. Запад је уморан, деструктиван за себе и за друге, а Исток је у пуној фази развоја
Рајко Унчанин: Правац просперитета у свим областима је у евроазијском путу, у којем се поштује равноправност држава и народа и промовише међусобно поштовање и помоћ.
Синиша Љепојевић: Србија није економски независна због модела друштва наметнутог послије 2000. године и европског пута. Србија никад неће бити члан ЕУ, прије свега јер ЕУ ускоро неће бити. Нема безболног изласка из ропства, али има излаза само га треба формулисати и имати храбрости да се тим путем крене
Бранко Павловић: Србија се посљедњим аранжманом са ММФ-ом обавезала да ће водити изразито рестриктивну монетарну и фискалну политику и то много рестриктивнију него што се захтијева од држава ЕУ, а такође се обавезала и да ће драстично подићи цијену струје и гаса. Важно је да знамо да ће нас глобални империјализам згазити ако му се не пружи отпор
Бојан Димитријевић: Економска независност има два обиљежја, а то су сувереност у избору економске политике и вођење економске политике у складу са националним интересима. За вођење суверене економске политике неопходно је напустити Вашингтонски консенсуз, односно главне смјернице глобалистичког неолиберализма, а то је немогуће док год се праве аранжмани са ММФ-ом. Треба озбиљно преиспитати интеграције са ЕУ, не само због кризе у њој, него и због још три разлога – њиховог односа према Косову и Метохији, према кризи у Украјини и према проблему енергетске независности.
БЕОГРАД, 18. ЈАНУАРА /СРНА/ – Стварање новог, мултилатералног свјетског поретка је незаустављив процес и Србији је мјесто у евроазијским интеграцијама, а не у интеграцијама колективног запада које онемогућавају слободан развој држава, оцијенили су учесници округлог стола “Економски аспекти независности Србије” у организацији “Српско-руског братства”.
Економиста Ивица Стојановић оцијенио је на скупу у прес-центру Удружења новИнара Србије у Београду, да је одлазак глобализације и ступање на историјску сцену антиглобализације, процес који се не може зауставити, као ни замјена униполаризма мултиполаризмом.
Он је истакао да је Србија послије петооктобарских промјена 2000. године прихватила неолиберални концепт развоја, којем је крајњи циљ дужничко ропство и указао да је заблуда да ће иностране инвестиције унаприједити привреду, јер је њихов циљ исисавање ресурса, а уместо обећаног економског просперитета долази до осиромашења.
Стојановић је оцијенио да је Србији мјесто у евроазијским интеграцијама и примијетио да је Евроазијска унија тржиште од 180 милиона људи, чији је укупни бруто домаћи производ 1.900 милијарди америчких долара, а Србија би могла да извози 95 одсто производа без плаћања царина.
“Србија већ касни са придруживањем Шангајској организацији за сарадњу /ШОС/ и Евроазијској унији. Историјско клатно се помјера са Запада на Исток. Запад је уморан, деструктиван за себе и за друге, а Исток је у пуној фази развоја”, рекао је Стојановић.
Економиста Рајко Унчанин подсјетио је да су Срби народ који хоће да сам собом управља у политичком, економском и сваком другом смислу, те оцијенио да је правац просперитета у свим областима у евроазијском путу, у којем се поштује равноправност држава и народа и промовише међусобно поштовање и помоћ.
“Процес који се сада отвара и на неки начин прихвата преко 84 одсто земаља света ће се развити и преузеће иницијативу у свету. ЕУ као асоцијација нема перспективу, нема енергију, ни велико тржиште, али ни становништво, под контролом је других, а нема ни ресурса битних за опстанак и извршилац је налога Америке којој Европа служи за властито богаћење”, рекао је Унчанин.
Новинар Синиша Љепојевић оцијенио је да Србија није економски независна и да на дужи рок нема услова да буде економски независна, а да су основни узроци тако понижавајућег статуса модел друштва наметнут послије 2000. године и европски пут који је одабрала.
“Tо су два процеса апсолутне деструкције друштава и ти су процеси уништили и друга друштва, не само Србије. Србија никад неће бити члан ЕУ, прије свега што ЕУ ускоро неће бити”, рекао је Љепојевић.
Он је оцијенио да Србија сада преживљава на основу кредита, те да својом деструкцијом, у ствари, финансира стране привреднике, односно привреде западних земаља.
“Tо је тешко прекинути јер је без нових кредита Србија је у банкроту, а поврх свега долази и обраћање ММФ-у, што је признање да ми не можемо да сервисирамо своје обавезе. Најгоре што се једној држави може десити је ММФ. Он је политичка организација”, оцијенио је Љепојевић.
Напомињући да се Србија мора вратити својим природним потенцијалима, а то су прије свега пољопривреда и саобраћај, Љепојевиће је указао да је Евроазијска унија већ сада највећа интеграција на свијету и полако се институционализује, без обзира писало се у новинама о томе или не.
“Нема безболног изласка из ропства, али има излаза само га треба формулисати и имати храбрости да се тим путем крене”, закључио је Љепојевић.
Економски аналитичар Бранко Павловић рекао је данас да Србија треба имати на уму да све већи број земаља у свијету пружа организован отпор глобализму и не пристаје да улази у аранжмане са Међународним монетарним фондом /ММФ/, који је осигурач и резервни положај глобализма.
Павловић је на данашњем округлом столу “Српско-руског братства” о теми “Економски аспекти независности Србије”, чији је модератор био професор геополитике Срђан Перишић, истакао да од економске независности не може да буде ништа у државама које склапају уговоре са ММФ-ом.
“Осим тога што је ММФ механизам контроле дужничког ропства одређених земаља, глобалистики систем преко ММФ-а контролише и политичке елите у разним државама, и власт и опозицију, па се игра тако што заобилазећи и парламенте, прави програм владама шта ће радити у наредне двије године од склапања уговора са њима”, објаснио је Павловић.
Према његовим ријечима, Србија се посљедњим аранжманом са ММФ-ом обавезала да ће водити изразито рестриктивну монетарну и фискалну политику и то много рестриктивнију него што се захтијева од држава ЕУ.
“У тим условима Србија никако не може да се развија јер може да добаци до највише 2,5 одсто годишњег раста. То је премало за Србију у стању у којем јесте. Све испод шест одсто је мало. Испод пет одсто су озбиљне грешке, а они вам планирају раст од 2,5 до четири одсто, што је бесмислено”, оцијенио је Павловић.
Он је истакао да се Србија актуелним аранжманом са ММФ-ом обавезала и да ће драстично подићи цијену струје и гаса.
“ММФ ти саветује да све поскупљујеш и да све грешке у ЕПС-у плаћаш. Он те тера да повећаваш цену да би та цена енергије била што приближнија цени из Зелене агенде”, рекао је Павловић.
Он сматра да је за Србију јако важно да схвати да су аранжмани са ММФ-ом и задуживање по каматама које они одређују неодрживи на дуже стазе, као и да се схвати да од ЕУ нема ништа.
“Код нас је опет, нажалост, прошао уговор са ММФ-ом и врло је важно да разумемо до које је мере то погубно за Србију. Када то знамо, онда ипак имамо неки пут. Важно је да знамо да ће нас глобални империјализам згазити ако му се не пружи отпор”, закључио је Павловић.
Професор на Економском факултету Бојан Димитријевић објаснио је да економска независност има два обиљежја, а то су сувереност у избору економске политике и вођење економске политике у складу са националним интересима, за шта је неопходно да се дефинишу економски циљеви.
“Економски раст и развој су кључни за неку земљу, али остварења тог циља нема у договору са ММФ-ом. Ти циљеви су и пораст запослености и повећање природног прираштаја броја становника, уз смањивање миграција”, навео је Димитријевић.
Према његовим ријечима, за вођење суверене економске политике неопходно је напустити Вашингтонски консенсуз, односно главне смјернице глобалистичког неолиберализма.
Како каже, то је немогуће док год се праве аранжмани са ММФ-ом, који је и дефинисао Вашингтонски консенсуз.
“Треба озбиљно преиспитати интеграције са ЕУ, не само због кризе у њој, него и због још три разлога – њиховог односа према Косову и Метохији, према кризи у Украјини и према проблему енергетске независности”, рекао је Димитријевић.
Он сматра да Србија треба да има прагматичан однос према ЕУ какав практикује Мађарска, која од Уније узима оно од чега има користи, али има брану према ономе што штети њеним националним интересима.
Димитријевић је објаснио да Србија, ако жели да достигне веће стопе раста од садашњих, треба да форсира нову економску стратегију привредног развоја и реиндустријализацију.
“Стратегија привредног развоја је кључни елемент за већу стопу раста. Зато нема места за приватизацију јавних предузећа, ни за испуњавање циљева у односу на ММФ. Ми морамо да идемо за искуствима других земаља, а то је да имамо контролу капитала како не би били подложни кризама”, закључио је Димитријевић.
[СРНА-1]
[СРНА-2]
